Turisticka agencija Sol Azur - Buena Vista

Ovo je jedno od retkih pisama koje pišem. Naime ovo nije pismo već blog mog putovanja u Španiju. Studentkinja sam Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i bila sam prošle godine u Španiji na svom apsolventskom putovanju. Na prezentaciji, ljudi iz Modene, to je agencija preko koje putujemo, kažu da u tom terminu u Lloret dolazi preko 3000 ljudi iz čitave bivše Juge. I sad ko da ne ide...

Polazak je bio popodne. Kvalitetni busevi, mlada ekipa. Nama je zapao vodič Amir. Sladak tip, smešan kao bioskop, pravi bosanac... svi smo ga zavoleli. Objašnjavao nam je kuda idemo i šta treba da vidimo. Većina riba je blenula u Amira, tako da je mogao da ih voda jedanaest dana po Srbiji a da niko ništa ne primeti.

Drugi dan stižemo u Italiju i nastavljamo da se vozimo prema Azurnoj obali. Stigli smo u Nicu negde oko podneva. Smešteni smo u neki gradski hotel. Nema zamerke. Imamo dosta vremena da obiđemo i prošetamo, naravno sa Amirom po lepotici Azurne obale. Engleska promenada, Plac Masena, Barokni deo grada na kome se do podne nalazi velika pijaca a uveče se sve sklanja i ceo trg postaje jedan veliki kafić. Kažu da u Nici temperatura nikad ne pada ispod 10 stepeni. Posle kratke parade po ulicama grada idemo na spavanje.

Treći dan: Posle doručka smo išli u obilazak Kana. Kan mi je nekako intimniji od Nice. Mnogo manji gradić, ali vrhunski sređen. Filmska palata, marina i svi luksuzni hoteli, kao iz bajke. Prelepo vreme je verovatno uticalo i na moje mišljenje o gradu. Fabrika parfema koja se nalazi u blizini Kana je bila mesto gde smo počeli da ludački trošimo, sve svetske marke parfema ali u pola cene. Sad sam mirna sa poklonima i ostatak putovanja posvećujem sebi :) . E sad ide ono što svi čekamo Monako. To je bilo stvarno prelepo. Kneževina u srcu Francuske, jedna od najraskošnijih država na svetu. Obilazimo i Kneževu palatu, a onda idemo ulicama kojima se vozi trka Formule 1. Puno lepih radnji, zgrada, sve kao da je nacrtano, čisto, ma kao iz nekog časopisa za arhitekte. Ono što nas je ostavilo bez daha je Monte Karlo. Vrh!!! Znači svi smo bili sluđeni, neki radnjama, fancy nakitom, neki tipovima i lux automobolima, neki i dalje Amirom koji je stvarno imao lepu priču. Posle zajedničke slike ispred fontane i ulaska u kockarnicu lagano krećemo za Španiju.

Četvrti dan. Stižemo u Lloret negde oko 10.00 u jutro. Velika gužva po gradu jer je taj dan stiglo oko 3000 studenata iz cele bivše Jugoslavije. Mi novosađani, sarajlije, banjalučani, tuzlaci, zeničani, beograđani... Kad smo se smestili išli smo na plažu. Do plaže su nas smarali neki tipovi, ja mislim da su bili lokalci. Pozivaju na piće i šetnju... alooo, pa nisam ovde da se smuvam sa prvim, polako, dok se aklimatizujem :) . Aklimatizacija uz koktele je trajala puna dva sata. Mnogo dobar Welcome party. Osećam u vazduhu mnogo pozitivne energije, valjda zato što su svi apsolventi došli sa jednim ciljem, da se dobro zabave. Uveče je bio prvi party u diskoteci Hollywood. Na ulazu neka majica i kapa, bez veze, ali sangrija je pun pogodak. Tu smo odlepili na neke likove, kažu nam posle da su to flamenko plesači i da ćemo ih videti kad budemo išli na flamenko show. Već je kasno pa se kupimo na spavanje. Sutra je nastavak...

Peti-sedmi dan. Ove dane su nas vodali na neke izlete. Većinu sam obišla: Barsa me je fascinirala ali najviše shopping. Bilo je neko sniženje tako da sam se opremila za celo leto. Vodili su nas i na stadion, na fontane, muzej Salvadora Dalija, obilazak Costa Brave... tu smo cirkali ko budale... Ali je stvarno bilo lepo. Vozali smo se Katamaranom sa nekom ekipom iz Tuzle, neki mnogo smešni tipovi. Skakali su, odnosno padali sa broda. Hrabro nema sta, ovi naši momci su neke penzije, samo sunčanje i cirkanje. Uveče smo tražili utehu sa bosancima. Do tad nisam imala priliku da se upoznam i družim sa njima ali vam moram priznati da su super. Kod njih je sve ravno do mora, nemaju probleme, samo se smeju i zabavni su. Port Aventura je priča za sebe. Trčali smo od jedne do druge atrakcije. Stvarno sam se smorila, kao igračka u kinder jajetu. Svako veče smo zujali od jedne diskoteke do druge, da bi zadnje veče bili svi na jednom mestu. Sine, zamisli 3000 ljudi svi u crvenom. I nama je Amir podelio neke majice, kao poklon od agencije. Ja sam greškom dobila bosansku Sol Azur - Buena Vista, koja je skrojena po meni. Svi smo onako crveni, krenuli u diskoteku. E zaboravila sam da spomenem da sam na onom brodu upoznala Alena. Jako sladak tip, ima lepe zelene oči i trenira košarku. On je sa sportskog fakulteta i ovde je na ekskurziji. Oni su smešteni u našem hotelu i došli su sa ostatkom bosanske ekipe. Svaki dan su pravili neku žurku na plaži tako da smo se družili. Mislim, decko je skroz sladak. Za sad nije bilo ništa, ali ne znači da neće ni biti :) .

To veče u diskoteci su bili svi jer je sutra povratak kući. Neki idu za Rim, neki za Azurnu obalu a mi pravac Venecija. Alena sam snimila u masi kako me traži, ali moram ga malo coolirati. Nisam mu ni večeras prva prišila. Sladak je, kaže: ”Zašto dama stoji sama?” Moja ekipa se malo naljutila ali nakratko, bosanac je svima postao drag tako da su nastavili đuskati. Otišli smo malo do ulaza jer je njemu bilo jako zagušljivo. Predložila sam da malo prošetamo jer mu je izgleda potreban svež vazduh, a možda i da dečko nešto pojede. Otišli smo do Burger Kinga, naručili klopu i već mu je bilo bolje. Moji su naišli negde oko 4.30. Pitali su samo jeli sve ok i nastavili prema hotelu. I mi smo nastavili šetnju ka hotelu :) .

Osmi dan. Prelepo jutro. Samo malo tužno, jer se rastajem od mog bosanca. Onako dok pijemo kafu i doručkujemo razmišljam da li postoji šansa da ova ekskurzija traje barem još sedam dana :) . Moja ideja da krenem nazad sa njima brodom je pala u vodu jer u busu nema mesta, ali i moja viza je samo za grupno putovaje. Dogovaramo se da se vidimo u Bosni na žurci koja će biti posle ekskurzije ili da on dođe u Novi Sad, naravno pre Exita. Tu se rastajemo i negde oko podne krećemo za Veneciju. Jako sam tužna, ali šta da radim. Valjda ćemo se opet videti. Vozimo se prema Veneciji, a ja pokušavam da pošaljem poruku Alenu. Nemam više kredita L.

Deveti dan. Stižemo u Veronu. Opet taj Romeo i Julija... Neki traže utehu u legendama a ja sam je našla u kupovini. Mnogo dobre sandale sam našla, a i nisu nešto ekstra skupe. Nema veze i da jesu keva mi je dala karticu :) . Opet u bus i Via Venecija. Smeštamo se u hotel a uveče je opet party, tu se nalazimo sa grupom studenata koji tek idu u Španiju. To im je prva noć, blago njima. Ima među njima i bosanaca ali... L. Laku noć. Odo na spavanje.

Deseti dan. Ujutru idemo na razgledanje Venecije. Brodićem do Trga Sv. Marka pa onda pešice po gradu. Most uzdaha, Rialto, Prokuracije nove i stare, Kazanova, odmah ga vežemo uz vodiča Amira :) sve sam to negde čula ali sam zaboravila. Sad je prilika da se podsetim. Popodne Amir, koji je već postao član ekipe, kaže da je vrijeme da se ide kući. Lagano napuštamo Italiju i vozimo se kući. Jedanaesti dan. Romantično jutro, putokaz na auto putu objavljuje isključenje za Bosnu i Hercegovinu. U tom trenutku dolazi porukica, Alen. Sad sam srećna kao mali majmun :) . Najavljuje se da će sledeće sedmice doći u Novi Sad. Ne mogu da mu odgovorim jer sam bez kredita ali mislim da oseća da mi je drago i da jedva čekam da ga vidim. Bus se ori: ”Jesil mala ljubila do sada. Jesi jesi al bosanca nisi…. ”