Turisticka agencija Sol Azur - Buena Vista

Na ovo mi je moj drug Marko iz Zagreba rekao Moje prvo krizarenje :) . Bilo kako bilo, ja sam se dao krstariti ili po našem vozati gotivnim brodom po moru. U samom startu je bilo da li da idemo brodom ili kopnom pošto je bilo 1000 različitih varijanti. Mi smo odabrali ovu, da se vozamo i kopnom i morem. Da vidimo i Španiju i Italiju i da spavamo u hotelu i na brodu. Što student zna da smisli malo ko može, ali ima, ljudi napravili i to.

Prvi dan. Krenuli smo popodne busom prema Italiji. Dobra ekipa, bus nije loš, sve u svemu zadovoljava. Noć nam je prošla u pjesmi i veselju, što bi stari ljudi rekli.

Drugi dan. U jutro nas dočekuje graničar, slovenac koji nam punih usta saopštava da smo pred vratima Evropske unije. Mislim, jesmo nas 70 iz mog busa, ali generalno nećete nas još zadugo vidjeti. Nije nas nešto puno peglao, ali nije ni bio baš nešto ljubazan, mada niko nije bio začuđen. Evo nas pred Lido Di Jesolom. Sunce nije jako, taman za obilaska. Imamo probnu vožnju brodom, pola sata, jer iz Lida se ne može drugačije do Venecije. I tako isplovismo malim brodićem prema Trgu Svetog Marka. Vodič nas je provodao i ispričao priču o Kazanovi. Bio bi mu konkurencija da su živjeli u istom vijeku, jer je za 12 sati uspio da šarmira sve žene u busu, jest da nije bila jaka konkurencija ali eto. Ja sam se popeo na toranj da vidim Veneciju iz ptičije perspektive i taj kanal Grande koji je stvarno u obliku slova S naopačke. Malo smo se osvježili i nazad brodom do hotela. Uveče je bio Welcome party, neka diskoteka, nije loša, ali je bilo preko 1000 ljudi sa naših prostora. Šiz do zore.

Treći dan. Doručak. Idemo dalje prema Veroni, gdje nas čeka Dante, Romeo i Julija. Za sreću u ljubavi treba da se uhvati Julija pod desnu ruku (žene), a muškarci za desnu dojku :) . Svi stali u red, a jedna dobacuje: ”Jel' se treba slikati sa Romeom i kakva je procedura :) ” Što bi moj drug Marko rekao poslikali smo se i idemo dalje. Monte Karlo!!! E to je VRH. Sve svijetli, ekipa se okupila, skupa auta, mi imamo najskuplje. Kažu naš bus košta preko milion :) . Kockarnica me nije zaobišla, mada nisam imao sitnih kod sebe da okušam sreću. Sat i pol razgledanja i idemo prema Španiji. Tu smo svi zakucali. U snu prolazimo Francusku kao da je neki od naših kantona...

Četvrti, peti, šesti, sedmi… ma svi dani u Lloretu. Lloret de Mar. Tu počinje šiz. Na svim klubovima piše da će za četiri dana biti veliki party gdje će svi koji su došli sa našom agencijom biti u isto vrijeme. Gdje će svi stati, ali do tog ima još dana. Ova četri dana sam proveo kao da sam na normi, a i ostali iz busa. Barcelona, Nou Camp, Sagrada Familia, Flamenko show, Water World, Costa Barava, Katamaran... sve sam obišao jer mi je bilo glupo da prevalim 2000 kilometara i da sjedim na plaži. Isplati se vidjeti a i izleti nisu skupi. Od 10 pa do 40 EUR, ako se kupi paket onda dobiješ i neki popust. Kad sam izračunao to mi je bilo par pića manje u diskoteci. Noćni život, ako se može raspoznati kad počinje dan a kad noć, je ludilo. Imaš varijantu zagrijavanja u nekim kafićima a od 00.00 se ide u diskoteku. Tamo nas gotive, cure malo više nego nas ali eto. One imaju svako veče po jednu sangriju za DŽ. Nije mi smetalo, jer je atmosfera za 10. Svako veče je kao da je vikend, puno ko' oko. I na kraju dođe i taj party. Svi smo nabrijani jer se reklamira po čitavom gradu. Naredba je pala, večeras je Dress Code Crveno.

Reko' odakle mi takva majica, kad eto ti našeg vodiča nešto tegli. Kaže ovo su “uniforme” za večeras. Poklon od Agencije. Kontam sad će tražiti neku lovu za to, ali niko ništa. Krećemo prema diskoteci, nas 70, a sa ostalih strana, iz uličica, rijeke ljudi isto obučenih. Pišem a volio bih da imam neki klip da mogu da ga uglavim u ovaj tekst. Fakat izgleda moćno. U diskoteci ”U diskoteci pravo ludilo...” što kaže Seka... Sve je crveno. Isto kao izbori u Rusiji, doveli su DJ.-a i MC... počinje prozivka buseva, gradova, fakulteta: Sarajevo, Banja Luka, Mostar, Beograd, Niš Kragujevac... Ima nas sa svih strana i što je najbolje svi kao da smo sa istog smjera a ne iz različitih država. Sati je 04.30, a atmosfera ne pada. Ja sam se odvojio na kratko sa prijateljicom Jelenom iz Novog Sada, jer je bilo zagušljivo :) . Nju sam upoznao na Katamaranu i već treći dan pokušavam da je odvojim od njene ekipe. Valjda mi sad krene za rukom. Kažu da su zoru dočekali u diskoteci. Ja nisam :) .

Osmi dan: Jutarnja kafa sa Jecom i doručak u našem hotelu, i oni su bili smješteni u istom, da neko nešto ne posumnja :) . Tu se i rastajemo, ja idem za Barcu jer odatle polazi moj brod a ona ide nazad busom. Malo je falilo da i ona krene brodom ali nema individualnu vizu, e to nas je rastavilo :) . Dolazimo u Barsu negdje oko 14.00 i spremamo se za ukrcaj. Brod je fakat vrhunski. Daju nam kabine, nas četvorica smo. Smještamo se i idemo da vidimo gdje su ostali. E tu je problem, nema šansi da ikoga nađemo bez da pitamo vodiča, jer kod njega je spisak, a brod je toliki da bi mi trebalo pet dana da ih sve nađem. Našli smo se nekom ekipom i idemo u grad. Imamo slobodno da jos obidjemo ono što nismo stigli, i da popijemo kafu na onom trgu... mislim da se zove Katalunja...Spremni smo za jos jedno veče, koje kažu da će da bude kao iz holivudskih filmova. Diskoteka Opium Mar, sve u bijelom, ispod je plaža ako dosadi da malo „prošetam“ :) . To je veče bilo jedno od jačih, što se tiče provoda. Negdje oko 5.00 idemo na spavanje. Osjećam se kao Onasis, imam svoj brod koji sam vezao u luci i to u Barceloni. Stvarno sam kralj.

Deveti dan: Buđenje je bilo negdje oko 10.00 jer su nam organizovali da obiđemo još neke atrakcije koje nismo stiglu u proteklih 5 dana. Idemo do akvarijuma, koji je nedaleko od mog broda, a poslije smo odlučili da još malo prošetamo po gradu do isplovljavanja. Negdje oko 22.00 brod kreće put Italiji. Misli smo da će biti dosadno ali okupljanje na palubi počinje uz gitaru da bi se to pretvorilo u jedan veliki oproštajni dernek. Stvarno mi je žao što je kraj. Upoznao sam ekstra ekipu,vidio nešto novo u životu a i upoznao i Jecu :) .

Deseti dan: Pristajemo u luku negdje oko 19.00. Ima još da se obiđe Firenca i onda valjda kući. Ma zaboravio sam šta sam sve vidio, možda i nisam ali kad pregledam slike, dopisaću. Firenca noću, stvarno izgleda moćno. Široke ulice, snimamo talijane i talijanke kako su obučeni jer ipak oni su fancy likovi. Super izgleda moderan svijet u kombinaciji sa raskošem Renesanse: Santa Maria Novela, Cappelle Medici, Piazza-e San Giovani, Del Duomo, Signoria. Slikao sam se i sa Davidom ali kopijom, original je u muzeju. Već smo umorni od svih tih nama novih stvari i idemo kući. Već je prošla ponoć, kupili smo neke hrane i pića i idemo kući. U busu je ekipa popadala a i ja, tako da ovaj dio puta nije ni interesantan za pisanje.

Jedanaesti dan: Jutro, opet onaj slovenac na granici saopštava da napuštamo Evropsku uniju, sad nas ni ne gleda već samo maše rukom da idemo dalje. Još par sati i stižemo kući. Brzo je prošlo, kao da smo juče išli onim brodićem prema Trgu svetog Marka i jedva čekali da dođemo u Španiju. Ekipa se oprašta uz himnu ekskurzije a ja pišem porukicu Jeleni i dogovaram da slijedeći vikend trknem do Novog Sada :) .
Zaključak!!! Moje prvo krstarenje ili kao sto Marko kaže “krizarenje”…. SUCEEDED!!!